Dobro došli na CREDENZA online!

Keramika pod prstima istorije

Nastanak keramike, kao materijala za izradu predmeta i grnčarije, vezuje se za period od 28.000 g.p.n.e. i Jiangxi provinciju u Kini. Iako naučno nije dokazan tačan vremenski period nastanka, najstarija keramička skulptura, zapravo delovi skuplture, pronađeni su u Češkoj u Dolni Vestonice arheološkom nalazištu iz doba Paleolita (starijeg kamenog doba) od pre 25.000 godina.

 

Za razliku od ostalih drevnih zanata, grnčarija je kroz istoriju nestajala pa ponovo bivala pronalažena, da bi se u zapadnoj kulturi utvrdila u doba Neolita na teritoriji Grčke, odakle njen razvoj postaje poznatiji i dobija oblike koje prepoznajemo.

U narednom tekstu ćemo se osvrnuti na njen razvoj, vrste, način obrade i primenu u svakodnevnom životu.

Kako bi smo razumeli keramiku, moramo razumeti i kako se ona proizvodila, zašto je nastala i čemu je služila tokom ljudske istorije. Zašto se keramika zadržala do današnjih dana i zašto se za nju može reći da je jedna od najstarijih zanata na svetu.

Kako i gde je sve počelo

Kao što smo na početku već rekli, tačan period nastanka još uvek nije poznat, ali se vezuje za Kinu i period Paleolita ranih ljudskih praistorijskih civilizacija.

Sva velika čovekova dostignuća kroz istoriju nastala su uglavnom iz potrebe. Čovek je tako otkrio vatru da bi se zagrejao, točak da bi se kretao, pećinu da bi sebi stvorio sklonište, kultivisao prirodne resurse kako bi se hranio i izrađivao oruđe za rad i lov.

Kada je sebi obezbedio sve osnovno za preživljavanje, prošli su milenijumi dok se nije javila potreba za razvitkom.

Razvitak ljudske civilizacije dovodi i do niza promena u načinu života, potrebama i svesti praistorijskog čoveka. Tako i dolazi do završetka najdužeg ljudskog razdoblja, praistorije, te čovek ulazi u novo doba Neolita, sedelačkih plemena, zemljoradnje i novog razvitka.

Kada se čovek smestio na jedno mesto, bilo to na Dalekom ili Srednjem istoku, Africi, Americi ili Evropi, počeo je razvijati svoju postojbinu i opremati je svime što je mu je bilo potrebno za efikasniji život.

Potreba za kvalitetnijom hranom, termički obrađenom i dugotrajnijom za skladištenje, dovela je do potrebe za izradom posuda i predmeta koji u tome mogu u mnogome pomoći.

Tako od ranijih drvenih, kamenih i zemljanih predmeta, čovek dolazi na ideju spajanja dotadašnjih iskustava i kombinuje vazduh, vatru i zemlju u stvaranju nečega što će opstati i opsluživati ljudsku civilizaciju kroz buduće milenijume na načine koji nisu mogli biti zamišljeni.

Kako su se sve drevne civilizacije razvijale na različite načine, u zavisnosti od geografskog položaja svoje postojbine, tako ćemo se i mi osvrnuti na razvoj keramike za svaki od ovih oblasti ponaosob.

  • Daleki Istok
  • Srednji Istok i Afrika
  • Evropa
  • Amerika

(credit pic: New York Times)

Daleki Istok

Praistorijski period i Neolit

Kada pomislimo na keramiku i predmete od keramike, prva asocijacija nam je Azija i Daleki Istok, Kina i Japan, kao zemlje drevnih veština i sofisticirane umetnosti. Nismo u krivu, jer su Azijatski narodi prvi razvili izradu keramičkih posuda i predmeta, iako se nalazišta iz praistorijskog perioda javljaju i u Evropi i na Srednjem Istoku.

Prve keramičke predmete nalazimo iz perioda od pre gotovo 30.000 godina na teritoriji Jiangxi Provincije u Kini, zatim Hunan Provinciji od 16.000 g.p.n.e. i tkz Jomon keramiku (ime Jomon je danas naziv za celokupnu Japansku umetnost praistorijskog doba) iz 14.000. g.p.n.e. iz okoline Tohoko regije u Japanu.

Drevne kineske civilizacije u Jiangxi provinciji su bili nomadska plemena, koja su živela u surovim hladnim klimatskim uslovima. Potreba za skladištenje i pripremu hrane višeg kalorijskog sadržaja je dovela do izrade keramičkih posuda širokog oboda i vrećastog velikog dna u kojem su se mogla kuvati divljač i spremati razne kaše od žitarica.

Ove vrste posuda su bile primitivne, izrađene od gline, peska i kvarca, jednostavnih ivica i bez ikakvih dekorativnih primesa. Grnčarija je bila uglavnom nejednakog oblika, crveno-braon boje zbog neujednačenog pečenja i poneke od pronađenih ostataka su bile prošarane tragovima obmotavanja raznog rastinja pre pečenja samog predmeta.

 Japanska grnčarija je nešto mlađa i dolazi iz perioda 14.000 g.p.n.e., koja uglavnom preuzima veštinu i karakteristike izrade kineske keramike, međutim kvalitet izrade je lošiji. Ostaci pronađeni na ovim teritorijama nam govori o ručno rađenim komadima činija, grube izrade i slabih ivica, koje su u velikome propuštale tečnost zbog nekvalitetnog pečenja i poroznosti materijala.

Jomon grnčarija – 14.000. g.p.n.e. (credit: Nippon)

Međutim, uskoro, nastupanjem Neolitskog perioda, kineska keramika počinje dobivati više delikatan, poliran i obojen oblik posuda, koje se koriste ne samo za pripremu hrane, već i za ceremonijalne svrhe kineskih vladara i religijskih običaja.

Sve do kraja kamenog doba i početkom bronzanog doba (3000. g.p.n.e. – 1700.g.p.n.e.), reputacija i veština kineskog keramičarskog zanata postaje poznata i izuzetna i ostatku sveta.

Bronzano doba

Najveći razvoj keramičarskog zanata bronzanog doba je bilo za vreme Xia i Shang dinastije. Eksperimentisanjem na visokim temperaturama i novim načinima glaziranja keramičkih predmeta je dovelo do nastanka poznatih posuda braon boje zvanih Yueh, kao i kasnije zelenih Celadon keramičkih posuda.

Yueh keramika

Celadon keramika

Međutim, kako je kinesko društvo počelo da napreduje, da se razvijaju novi gradovi i provincije, potreba za prestižom počinje da raste i predmeti od jeftinije keramike bivaju zamenjeni bronzom. Ovakva pojava pospešuje izradu keramičkih predmeta i uvodi masovnu proizvodnju sa inovacijama kao što su kalupi, lak i završno dekorisanje.

Qin Dinastija i Han Dinastija.

Qin Dinastija ostaje zabeležena u istoriji po vladaru Qin Shihuang Ling iz perioda od 221.g.p.n.e., koji je za potrebe svog mauzoleja, naredio da se izradi najveća kolekcija keramičkih figura, koja se sastojala od 8000 vojnika, 130 kočija, 150 konja i bezbroj pratećih sluga. Otkrivena je krajem 20. veka i do danas nije u potpunosti iskopana. Spada nesumnjivo u najlepšu kolekciju terakota skulptura u istoriji umetnosti.

Za njenu izradu je bilo angažovano 700.000 radnika a bilo je potrebno 38 godina kako bi se završila.

Terracota Army

Nakon vladavine Qin na prestol dolazi Han Dinastija od 206. g.p.n.e., koja spada u prvu od 4 najvažnije kineske dinastije vladajući narednih 400 godina.

Za vreme Han dinastije dolazi do značajnog napretka i razvitka u Kini, prvenstveno uspostavljanjem Puta Svile, revolucionarnog trgovinskog puta između Evrope, Srednjeg i Dalekog Istoka.

Proizvodnja keramičkih predmeta je bila pod uticajem 3 osnovna faktora, kontinuiranom potražnjom za keramičkim sudovima, figurama, arhitektonskim modelima i posuđem, pronalaskom veoma važnog sastojka budućeg porcelana, kaolina i olovne glazure, koja je po prvi put proizvodila metalni sjaj na keramici, dajući joj žute i bronzane boje.

Han Dinastija – olovna glazura sa metalnim sjajem

Han Dinastija – olovna glazura žute boje

Six Dinastija i Sui Dinastija

Vreme vladavine ove dve dinastije, od 220.g.n.e. do 618.g.n.e. donelo je Kini ratni i politički nestabilan period, dok za proizvodnju keramike ostaje zabeležen kao period za usavršavanje već postojećeg Yueh stila keramičkih predmeta. Usavršava se pečenje na temperaturama višim od 1200 stepeni C, dok se za glazure uvode novi sastojci, kao što su oksid gvožđa, dobijajući pri pečenju nove nijanse zelene (celadon) i žute.

Tang Dinastija

Tang dinastija vlada do 906.g.n.e. i za njene vladavine dešavaju se mnoge promene u proizvodnji keramike. Jedna od njih je pronalazak kobaltno plave glazure, pored zelene i žute. Limeta zelena se dobija mešanjem pepela u glazuru i pečenjem na višim temperaturama, čime nastaju prepoznatljivi keramički predmeti ovog perioda.

 

Tang Dinastija – Kobaltno plava glazura

Tang Dinastija – Zelena glazura

Najvažnije otkriće ovog vremena je nastanak nove vrste keramike, mešanjem gline sa kaolinom i poljskim špatom, te pečenjem na temperaturama od preko 1400 C gde se dobija najtanja i najfinija keramika bele boje, koju danas zovemo porcelan.

Zbog svoje bele boje, bila je interesantna umetnicima za oslikavanje i ukrašavanje, a zbog svoje plastificiranosti bila je idealna za pravljenje skulptura i ornamenata, međutim proćiće još 7 vekova dok se porcelan ne počne proizvoditi u zapadnim kulturama, te ovo otkriće se nastavlja razvijati u Aziji.

Song Dinastija

Treća najvažnija dinastija u Kini vlada od 960.g.n.e. – 1279.g.n.e. i pod njenom vladavinom može se reći proizvodnja keramike doživljava svoj vrhunac. Mnogi istoričari smatraju da je ovo era koja je ostala najuticajnija kada se govori o dostignućima izrade porcelanskih i keramičkih predmeta, karakterističnim po monohromnim glazurama i dubinama boja i ukrasa samih predmeta. Njihova estetika, inovacija i tehničke karakteristike su ono što su Song grnčariju izdvajale od svih do tada izrađenih stilova.

Navešćemo neke od najpoznatijih keramičkih dela Song keramike:

Ding grnčarija 

Severni celadon

Qingbai grnčarija

Jun grnčarija

Crna glazirana činija

Tz’u-chou grnčarija

Yuan i Ming Dinastija

Yuan dinastija, pod vođstvom Kublai Khan-a, unuka velikog Genghis Khan-a, vlada do 1365.g.n.e. i ostaje zabeležena kao dinastija koja je ovekovečila proizvodnju plavo-belog porcelana, postavljajući Jiangxi provinciju kao najznačajniji centar za proizvodnju porcelana na svetu.

Odatle prvi put počinje izvoz ovih prepoznatljivih komada u Evropu, da bi sa dolaskom na vlast poslednje najznačajnije dinastije Ming, ovaj prepoznatljivi porcelan dobio reputaciju kao najbolji ikada proizveden.

Ove plavo-bele komade i danas stručnjaci smatraju za vrhunska dela keramičarskih majstora, te njihova koegzistencija sa Evropskom renesansom ih dovodi do gotovo svakog aristokratskog društva tadašnjice.

Još jedno otkriće za vreme Ming vladavine se ogleda u pronalasku emajla kao i usavršavanje kobaltno plave glazure. Ova dostignuća u velikome menjaju kvalitet izrađenih porcelanskih predmeta, koji su se karakterisali sofisticiranošću materijala i njegovom ukrašavanju, što je najčešće rađeno motivima feniksa ili zmajeva.

Yuan Dinastija

Ming dinastija

Blanc de Chine

Za vreme Ming dinastije razvija se još jedna veoma važna vrsta porcelana, koja je i danas poznata po svojoj prepoznatljivoj mlečno beloj boji sa izraženim graviranim detaljima.

Ova vrsta porcelana se proizvodila u provinciji Fujian u gradu Dehua, po kojem i dobija ime Dehua porcelan. Njegova karakteristika je veoma nizak sadržaj oksida gvožđa, što ga čini prepoznatljivim u svojim mlečnim bojama slonovače.

Ovakvom tehnikom su se proizvodili razni porcelanski proizvodi, kao što su šoljice za čaj, skulpture, činije, vaze i lampe, gde je jedna od najvećih sačuvanih kolekcija smeštena u Britanskom Muzeju u Londonu i čini 7000 primeraka starih 250 godina razvitka Kineske keramike.

Blanc de Chine, Dehua porcelan – British Museum, London

Qing Dinastija i Moderno doba

Qing Dinastija vlada sve do 1911.g. i u tom periodu keramički predmeti počinju dobijati jarke boje, oslikavaju se pejzaži, koriste se petobojne osnove za floralne detalje, te ih to čini veoma atraktivnim za zapadni svet. Usavršavanje tehnike pastelnog emajliranja stvara veliku paletu upotrebnih boja, te dovodi ovaj stil prepoznatljiv širom sveta u decenijama koje slede.

Poslednji vek masovne proizvodnje porcelana i raznih vrsta keramike je jedan od glavnih industrija u Kini, međutim sa vidnim padom kvaliteta izrade i sofisticiranosti dekoracije.

Zadnjih decenija dolazi do promena u samoj Republici, te mnogi proizvođači oživljavaju drevne veštine i pokušavaju sve više da ih implementiraju u sadašnju industriju.

Reputacija kineskog porcelana je u mnogome opala zadnjih decenija, međutim porcelan i keramika koja je nastala od strane ruku veštih kineskih majstora ostaje zabeležena kao jedna od najuticajnijih industrija ikada poteklih iz Azije.

Nadamo se da će u vekovima koji dolaze ponovo dostići svoj ugled i vratiti poverenje davno prošlih Dinastija u ovom novom nestabilnom vremenu.

Kako bi ste saznali o razvoju keramike i u drugim delovima sveta, naredne tekstove možete pročitati u našem odeljku https://credenza.rs/blog/

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Akcentna Rasveta Main Blog

Akcentno osvetljenje

Kao što smo već objasnili u prethodnim tekstovima ambijentalnog osvetljenja, akcentno svetlo je treći nivo osvetljavanja prostorije. Služi za isticanje detalja prostorije, naglašavanja određenih atributa ili

Pročitaj više >>
Sekundarno Osvetljenje Main Blog

Sekundarno osvetljenje prostora

Prilikom projektovanja osvetljenja svakog prostora, bilo to kućni enterijer, radni prostor ili komercijalni objekat, svaka prostorija treba da ima tri nivoa osvetljenja. Pored prirodnog svetla

Pročitaj više >>

News
Letter

Vesti o novim proizvodima, trendovima i specijalnim popustima direktno u vašem inbox-u!