Dobro došli na CREDENZA online!

Svetlost stvara od umetnosti umetnost

Svetlost Stvara Od Umetnosti Umetnost Blog

Čovekova težnja da uhvati i kontroliše svetlost potiče od davnina. Svetlost nam daje život, otkriva oblike i boje, daje nam dubinu i toplotu, čini naš svet vidljivim. Naša percepcija o prostoru u velikome proizilazi iz načina na koji se svetlost odnosi sa našom okolinom, kako komunicira sa nama i objektima oko nas, kako otkriva ili sakriva, kako i gde nastaje i nestaje.

Ova igra je oduvek fascinirala umetnike i arhitekte, želeći da zarobe deo ove magije u svojim umetničkim delima.

U daljem tekstu ćemo se baviti upravo time, kako je čovek uhvatio svetlost i upotrebio je na načine koje nismo mogli ni da zamislimo.

Kako je sve počelo?

Sve počinje od sunca, i verujemo da se tamo jednom i završava.

Sunce nam je dalo prvu svetlost i stvorilo život, stoga njemu u čast ljudska civilizacija provodi milenijume pokušavajući je iskoristiti za svoju dobrobit.

Citirajući poznatog Američkog vizuelnog umetnika, James Turrell: ”Svetlost nije ono što otkriva, već je samo po sebi otkrovenje”, dovodi nas do saznanja kako ona prelazi iz svakodnevne osnovne funkcionalnosti do samog subjekta umetničkog dela.

Početkom 20. veka umetnici počinju sve više izučavati karakteristike svetla i primenjivati saznanja u arhitekturi, umetnosti i teatru.

Svetlost i religija

Narodi drevnog Egipta su indirektno implicirali božansku prirodu bića ili predmeta igrom  svetlosti i zlatne boje na poznatim maskama faraona. Kako je Hrišćanstvo jačalo, zlatna boja počinje da se primenjuje u prikazivanju božanskih figura u obliku zlatnog oreola, oltara ili zlatnim ramovima oslikanih umetničkih dela. Svetlost koju zlatna boja reflektuje implicira na božansko poreklo i akcentuje simbole hrišćanstva.

Zlatna boja postaje osnovni indikator religijskih objekata, skulptura i slikarskih dela zadržavajući taj manir i do današnjih dana. Vatikan, kao centralna tačka Hrišćanstva, obasjava prostor zlatnim kupolama i hramovima simbolišući apsolutnu božansku moć.

Faraon 1 Blog

Faraonska zlatna maska, Cairo, Egipat

Vatikan 1 Blog

Vatikan – zlatni grad

Crkva 1 Blog

Pravoslavna crkva – Kiev, Ukrajina

Dvodimenzionalni prikaz svetla kao subjekta na umetničkim slikarskim delima počinje nešto kasnije, u doba Renesanse u Evropi, kada je Leonardo Da Vinci počeo izučavati svetlost sa naučne strane, u želji da definiše svetlost i tamu, oslanjajući se na optiku i geometriju.

Renesansna svetlost

Da Vinci-eva  knjiga ”Od senke i svetlosti” sa početka 15.veka nam prikazuje njegove poprilično poetičke opise svetlosti kroz definisanje senke, dok nam ne daje odgovor na večito pitanje.

Kako nacrtati svetlost?

Vekovima se traga za odgovorom na ovo pitanje, bilo da je u pitanju inženjer, umetnik ili slikar, prikazati svetlo u prostoru postaje umetnost sama po sebi. I sam Da Vinci je eksperimentisao akcentovanjem svetlosti na svojim slikama, svestan da u mnogome čovekova percepcija prostora zavisi od svetlosti. Njegova slika ”Tajna večera” je savršen prikaz usmerenog svetla na centralni deo stola i zida u pozadini apostola, koji daju dubinu i prikazuju punoću prostora.

Tajna večera Blog

George De La Tour je bio još jedan značajan renesansni slikar, koji je na svojoj slici ”San Sv. Jozefa” prikazao kako svetlost sveće određuje prostor između devojčice i starca, kao i njihove obrise i boje.

De La Tour 1 Blog

George De La Tour “Stolar“

George De La Tour “Pokajnica Magdalena“

De La Tor 3 Blog

George De La Tour “San Sv. Jozefa“

Od tada mnogi slikari primenjuju unošenje akcentovanog svetla na svoje radove, pokušavajući prikazati prostor ne samo osvetljen, već i samo svetlo kao subjekt određenog prostora.

Takve su poznate slike Jan Vermeer-a ”Žena sa bisernom ogrlicom” i Monet-ova ”Lokvanji”.

Krajem 18.veka se primena prirodnog svetla, svetla dobijenog iz sveća i kandelabera koristila za osvetljavanje ulica i zgrada, kao i ambijenta kućnog enterijera a njihov prikaz na dvodimenzionalnim delima dobija detaljniji i istančaniji izraz.

Tek nastankom električne energije, počinje nova era rasvetnih tela i nove mogućnosti u osvetljavanju prostora i izradi umetničkih dela.

Neka bude svetlost

Iako je sijalica nastala mnogo ranije nego sama jednosmerna i naizmenična struja, za nju se vezuje period kraja 19. veka i Thomas Edison. Čovek koji je prvi osvetlio kuću u Wisconsin-u SAD, je bio naučnik koji je zapravo osvetlio čitavo čovečanstvo. Prvi put čovek izlazi iz tame i slabo osvetljenih prostora i ulazi u novu dimenziju, gotovo neograničenih mogućnosti.

Ove mogućnosti vrlo brzo prihvataju i umetnici, dizajneri enterijera i arhitekte, gde se otvara novi svet pružajući primenu veštačkog osvetljenja u raznim umetničkim izrazima.

Ubrzo se razvijaju inženjeri rasvete za pozorišta, za muzičke performanse i nastaju umetnici futurističkog izraza, koji kombinuju ova nova dostignuća u svoja dela.

Jedan od prvih umetnika koji je prikazao veštačko svetlo na svom dvodimenzionalnom delu je Luigi Russolo 1911. godine na slici ”Muzika”, gde se vidi pijanista na klaviru a rasveta na pozornici iza njega je prikazana kao mnogobrojne svetleće cevi u više boja. Čak su i tada umetnici bili svesni težine i kompleksnosti osvetljavanja muzičkih performansa.

Luigi Russolo Blog

Luigi Russolo „Music“, 1911.god.

Umberto Boccioni Blog

Umberto Boccioni “Sile ulice“, 1916.god.

Pored inženjera rasvete koji se razvijaju u poljima muzičkih i teatralnih nastupa, vizualni umetnici koriste veštačko svetlo kao subjekat i prikazuju njegove nove mogućnosti izraza.

Jedni od prvih vizualnih artista koji su integrisali veštačko svetlo u svoje nastupe su bili Laszlo Nagy i Nicolas Schoffer, poreklom iz Mađarske. Laszlo ostaje zapamćen po delu nazvanom ”Light Space Modulator” gde je skulptura bila osvetljena raznobojnim svetlima i svojim pokretom prikazivala odnos svetla i objekta.

Nicholas Schoffer “Lux 13“

Laszlo Nagy “Light Space Modulator“

Ovo je bilo prvo umetničko delo prikazano na ovaj način, a nakon njega je Schoffer izložio 50 metara visok objekat u Parizu 1956. godine na koji su bili povezani reflektori isijavajući u svim pravcima, simbolišući ujedinjenje tehnologije, dinamike i energije.                                      

Vizualni art, kao forma počinje da se razvija u 20.veku pronalaskom računara, koji je uz upotrebu softvera doneo nove mogućnosti upotrebe rasvete u umetnosti i arhitekturi.

Stvaraju se novi umetnički izrazi, gde je jedna od prvih bila Loie Fuller, plesačica koja nastupa plešući u projekcijama svetla, stvarajući potpuno novi doživljaj gledaocu. Njen, tada na izgled skroman doprinos novom vremenu, se samo nakon 50 godina razvija u oblik futurističkih vizuelnih performansa neverovatnih senzacija.

Vrli novi svet

Pronalaskom računara i razvojem softverske industrije čovek uspeva po prvi put da kontroliše svetlost na načine do tada nezamislivim.

Otvara se potpuno novo poglavlje ljudske istorije u svim sferama, donoseći neograničene mogućnosti u upotrebi veštačkog svetla i njene implementacije u svakodnevni život.

Nastaju potpuno novi umetnički pravci, razvijaju se futuristički vizuelni artisti, koji nam menjaju percepciju prostora i vremena.

Po prvi put se udružuju snage inženjera, dizajnera, umetnika, matematičara i animatora u stvaranju novog sveta, čijih granica još uvek nismo u potpunosti svesni.

Digitalni muzej

Jedan takav projekat je nastao u Japanu, 2018. godine otvaranjem Borderless Museum Tokyo , koji predstavlja digitalni svet bez granica. Svaka digitalna i svetlosna instalacija muzeja je u interakciji jedna sa drugom, menja se i nikada ne završava. Posetioci imaju mogućnost menjanja instalacije svojim mobilnim telefonima i međusobnom interakcijom.

Ovakav projekat menja percepciju umetničkog dela i njegovog izlaganja u klasičnim muzejima.

Mapiranje

Video i digitalna projekcija na eksterijerne objekte, zgrade i ulice zauzima posebno mesto u vizuelnom umetničkom izrazu.

Početak mapiranja potiče još 60-tih godina kada je Disneyland prvi put projektovao video zapis na statične figure stvarajući efekat pokreta. Danas se mapiranje radi specijalnim softverima, koji precizno ocrtavaju objekte u prostoru i na njih projektuju gotovo sve što vam mašta može zamisliti.

Jedne od najbolje mapiranih građevina na svetu možete pogledati na sledećem Linku.

Interaktivni digitalni performans

Još jedna nova umetnička forma nastala usavršavanjem teatralnog i digitalnog svetla u live performans nastupima je svakako interaktivni ples sa digitalnom projekcijom.

Ova igra ljudskog tela i svetla potiče s početka 20.veka sa već pomenutom Loie Fuller a završava se najnovijim vizuelnim artistima, koji su zapravo čitavi projekti sazdani od nekoliko desetina raznih umetnika i inženjera.

Jedan takav projekat su svakako Adrien M. & Claire B. koji su osnovali svoju grupu još 2004. godine i od tada se bave vizuelnim performansom, koji podrazumeva odnos ljudskog tela i digitalne umetnosti. Njihovi najpoznatiji radovi su Pixel i Equinoxe, među mnogim drugim kolaboracijama koje su imali zadnjih decenija.

Pixel Blog

Svetlo je prešlo dug put od kada je bilo samo pozadinski element na slikama do samostalne umetničke forme. Danas, svetlosne instalacije i dizajn rasvete igraju značajniju ulogu ne samo među umetnicima i egzibicionistima, nego i u kreiranju urbanih prostora i dekoraciji unutrašnjeg enterijera.

Kao što ostale umetničke forme to čine, svetlo je postalo samostalan izražaj i način komunikacije ovog vrlog novog sveta.

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Opremanje muškog stana

Za većinu ljudi, kada se govori o uređenju životnog prostora za muškarce, prva asocijacija je neuredan prostor pretrpan gomilom otrcanog i rasparenog nameštaja, neispražnjene pepeljare

Pročitaj više >>

News
Letter

Vesti o novim proizvodima, trendovima i specijalnim popustima direktno u vašem inbox-u!